gototopgototop
  1. Skip to Menu
  2. Skip to Content
  3. Skip to Footer>

Prebiotici u mlečnim formulama

PDF Štampa El. pošta

Piše Prof. dr Biljana Vuletić, Pedijatrijska klinika, Kragujevac

Kako omogućiti bebama koje ne doje da kroz mlečnu formulu ostvare imunitet sličan onom koji im daje majčino mleko? Nauka je konačno pronašla odgovor, dodavanjem prebiotika u mlečne formule.

Prebiotici su nesvarljivi sastojci hrane koji koriste organizmu tako što selektivno podržavaju rast i aktiviranje onih bakterija u kolonu koje podstiču dobro zdravlje. Da bi bili efikasni, oni moraju da ostanu nesvareni u gornjim delovima digestivnog trakta, sve do kolona gde ostvaruju svoje pozitivno dejstvo podsticanjem rasta bifidobakterija, koje, poznato je, imaju brojne, veoma korisne zdravstvene efekte.

Intestinalna flora deo je kompleksnog ekosistema u kome čovek živi, a njen razvoj je postepen. Na rođenju, gastrointestinalni trakt deteta je sterilan. Samo nekoliko sati kasnije neseljavaju ga bakterije različitih sojeva. Najpre je to crevna i vaginalna flora majke, kod beba rođenih prirodnim putem uglavnom anaerobna. Danas je poznato više od 400 različitih bakterijskih vrsta koje naseljavaju gastrointestinalni trakt. Njihov raspored u pojednim segmentima, njihov međusobni odnos i dejstvo su veoma složeni i još uvek su predmet proučavanja. Korisni efekti bifidobakterija kod odojčadi na prirodnoj ishrani ogledaju se u inhibiciji rasta patogenih mikroorganizama kroz produkciju laktične, sirćetne i drugih organskih kiselina. One pomažu fermentaciju nesvarljivih ugljenih hidrata, apsorpciju vode i minerala, i predstavljaju endogenu barijeru koja kontroliše imuni odgovor organizma i zapaljenjski proces.

Kako deluje majčino mleko

Kod dojenih beba, majčino mleko ima taj bifidogeni efekat koji se zasniva na specifičnom proteinskom sastavu mleka, niskom sadržaju fosfora, prisustvu laktoferina i oligosaharida. Humano mleko sadrži više od 130 različitih vrsta oligosaharida sa koncentracijom od 15 do 23 grama u litru u kolostrumu (prvom, najgušćem mleku) i osam do dvanaest grama po litru u prelaznom i zrelom mleku. Ugljeno-hidratni lanci skoro svih oligosaharida u humanom mleku sadrže laktozu. Kompleksi oligosaharida vezivanjem za površinu crevne sluznice deluju kao zaštita protiv brojnih patogenih virusa i bakterija. Deo nesvarljivih ugljenih hidrata iz humanog mleka u kolonu ponaša se kao supstrat za fermentaciju. Oligosaharidi humanog mleka se danas koriste kao model za dodatak oligosaharida kao prebiotika adaptiranim mlečnim formulama za ishranu odojčadi.

Kako formule kopiraju majčino mleko

Nemoguće je u potpunosti kopirati oligosaharidnu komponentu humanog mleka, zato što oligosaharidi postoje u velikom broju, raznovrsni su u pogledu strukture i dejstva. Ipak se čine veliki napori kako bi se dodavanjem prebiotske komponente mlečnim formulama poboljšao kvalitet hrane odojčadi koja su na veštačkom režimu ishrane.

U Evropi i Americi glavni prebiotik korišćen u pripremi hrane za odojčad je fruktooligosaharid izolovan iz inulina. Kao dodatak se koristi i galaktooligosaharid. U Japanu su u upotrebi izomaltooligosaharidi, soja oligosaharidi i ksilooligosaharidi. Svi oni su dobijeni iz biljaka ili sintetisani iz laktoze enzimskom reakcijom. Dodatak prebiotika značajno povećava otpornost na patogene bakterije, učestvuje u procesu oblikovanja imunog odgovora, smanjuje alergijski rizik, štiti funkcije creva, ima laksansni efekat, reguliše ravnotežu kalcijuma i utiče na bolju apsorpciju vode i minerala. Naučni komitet za ishranu Evropskog udruženja (ESPHGAN) naglašava veliki značaj upotrebe nedigestibilnih ugljenih hidrata, fruktoologosaharida i galaktooligosaharida u hrani za odojčad. Dodatak od 0,8 gr/100 ml u kombinaciji 90 odsto galaktooligosaharida prema 10 odsto fruktooligosaharida smatra se zadovoljavajućim.