gototopgototop
  1. Skip to Menu
  2. Skip to Content
  3. Skip to Footer>

Refluks (GER)

PDF Štampa El. pošta

Piše Mr sci. dr Andrija Šrek specijalista pedijatar-dijetolog

Gastroezofagealni refluks (GER) je jedan od najčešćih uzročnika bljuckanja beba, i kod većine beba nestane do kraja prve godine bez komplikacija. Ako se stanje patološkog GER-a produži i posle druge godine života, ovo stanje se leči lekovima.

Bila jednom jedna nemirna beba koju su prozvali „bljuckavac“. Bila je stalno razdražljiva, plačljiva, imala je grčeve, bljuckala je i više od jednog sata posle obroka. Pedijatar je roditeljima savetovao da moraju da budu strpljivi, da beba mora uvek da podrigne posle podoja, da legne na stomak posle obroka.

Međutim, prošlo je dva i po meseca bebinog života, a beba je i dalje bljuckala, dešavalo se i da povrati posle obroka. Često je prihvatala malu količinu mleka ili je čak odbijala hranu iako je bila gladna. Loše je spavala, često se budila, uz štucanje, bljuckanje. Roditelji su primetili i da se bebi javio neprijatan zadah iz usta. Ponovo su otišli kod svog pedijatra, koji je konstatovao da beba nije dovoljno napredovala u težini. Šta da rade roditelji Bljucka?

Odakle bljuckanje

Jedan od najčešćih medicinskih uzroka bljuckanja je gastroezofagealni refluks (GER), kod koga se želudačne kiseline i sadržaj vraćaju u jednjak i uzrokuju bolove koje odrasli zovu „žgaravica“. Hrana koja se vraća može se, ali i ne mora, izbaciti kroz usta. Najčešći uzrok refluksa je nepravilno funkcionisanje mišića zvanog donji ezofagealni sfinkter (LES) na mestu gde se spajaju jednjak i želudac. Taj mišić se otvara kako bi dete moglo da guta, podrigne i povrati, pa se odmah potom zatvara. Ako je taj mišić stalno ili povremeno opušten, hrana i želudačne kiseline mogu lako da „pobegnu“ nazad u jednjak.

Komplikacije

GER se javlja kod 30 do 40 odsto novorođenčadi i mlađe odojčadi, a i dijagnostički testovi su se poboljšali, pa je danas refluks lakše prepoznati, a više se zna o potencijalno opasnim posledicama ako se on ne leči. Ako se propusti pravovremena dijagnoza GER-a, beba će sve slabije napredovati, biće promukla, imaće česte probleme sa disanjem, zapaljenja pluća, bronhitise, a postoji i opasnost da prilikom jačeg povraćanja aspirira želudačni sadržaj, što može da dovede do apnee (naglog prestanka disanja). Ako kiselina uzrokuje crvenilo i oticanje jednjaka, to zovemo ezofagitis. Ezofagitis može biti jako bolan, te može umanjiti želju za jelom. Vrlo izražen ezofagitis može dovesti do krvarenja iz zahvaćenog dela jednjaka. Dete može imati i česte upale uha, začepljen nos ili upale sinusa. Nekada može i specifično izvijati vrat (tzv. Sandiferov sindrom). U kasnijem životu GER može da izazove i propadanje zubne gleđi.

Dijagnostika

Često će lekar, ako su simptomi toliko tipični za refluks, započeti s lečenjem bez ikakvih testova. Ako beba dobro reaguje na lečenje, testiranje je nepotrebno. Ako lekar posumnja da se radi o nekom drugom zdravstvenom problemu, prvi test koji se radi je RTG skopija jednjaka i želuca sa barijumovim kontrastom. Bebi se daje da popije malu količinu tečnosti koja će se dobro videti na rentgenskim slikama, ona se postavlja u položaj sa glavom naniže, i ako se barijumov kontrast vraća iz želuca u jednjak, dijagnoza GER je postavljena.

Najtačnija metoda za dijagnostikovanje refluksa je 24- časovno ispitivanje pH vrednosti. Vrlo tanka savitljiva cevčica se stavlja u bebin jednjak, a povezana je s uređajem koji registruje stepen kiselosti u jednjaku i tačno pokazuje kad dolazi do epizoda refluksa.

Većina beba samo povremeno povraća, ali kad je stepen želudačne kiseline sve vreme visok, za bebu se može reći da pati od „patološkog“ ili „kliničkog“ refluksa.

Kako pomoći bebi

Bebe koje pate od refluksa, moramo staviti u takav položaj da im sila teže pomaže da hrana ne izlazi iz želuca. Mnoge bebe se drže uspravno skoro svakog trenutka kad su budne. Pravi savet je da roditelji podignu zaglavlje krevetića kako bi sila Zemljine teže pomogla da se hrana ne vraća iz želuca. Beba koja je starija od tri meseca će kliziti prema dnu podignutog madraca. Za rešenje tog problema postoje sada čaršavi sa džepovima.

Lečenje

Osnovu za lečenje GER-a čini adekvatna hrana i tehnika ishrane deteta. Malecni trbuščići vole majčino mleko. Ono se brže vari i manje je verovatno da će se povratiti (a ni ne ostavlja trajne mrlje na odeći!). GER se zato ređe javlja kod dojenih beba.

Za odojčad sa GER-om čije majke nemaju dovoljno mleka, postoje specijalne tzv. AR (anti-regurgitation) adaptirane formule kravljeg mleka, koje uspešno preveniraju ili ublažavaju ovo stanje. One su energetski i nutritivno izbalansirane da zadovolje sve potrebe odojčeta, ali su specifične i po dodatku polisaharida, na primer galaktomanana iz zrna rogača, koji povećava viskozitet (gustinu) želudačnog sadržaja i tako otežava njegovo vraćanje u jednjak.

Ako se stanje patološkog GER-a produži i posle druge godine života, postoji nekoliko tipova lekova koji se mogu koristiti: antacidi (koji neutralizuju želudačnu kiselinu), propulzivi (koji učvršćuju mišiće digestivnog trakta), supresori i blokatori želudačne kiseline. Kod vrlo teških slučajeva radi se i specijalna hirurška intervencija – tzv. fundoplikacija.

Ipak, gastroezofagealni refluks je u najvećeg broja slučajeva bezazlenog karaktera. Kod većine beba s blažim oblikom refluksa spoj jednjaka i želuca sazri, ojača i dete se oporavi do kraja prve godine bez komplikacija. Do tada odojčad sa GER-om zahtevaju konstantan nadzor i pažnju, što može biti veoma stresno za porodicu. Međutim, krajnji rezultat je, najčešće, zdravo dete.

Kako spava vaš „bljucko“

U prošlosti su stručnjaci savetovali da se bebe s refluksom ne stavljaju na leđa, jer se u tom položaju ispovraćana hrana može aspirirati u disajne puteve ili u pluća. Bebe s refluksom su se uvek stavljale u potrbušni položaj, licem prema dole. Saveti za takav položaj se sada dovode u pitanje zbog “Back to Sleep” kampanje koja insistira na prevenciji SIDS-a (sindrom iznenadne smrti odojčeta) izborom i kontrolom položaja spavanja. Samo vi i vaš lekar možete odrediti da li je za vašu bebu veći rizik od ovog sindroma ili od aspiracije.

Ako Vaše dete doživi apneu (nagli prestanak disanja) ili ostaje bez daha, odmah se obratite lekaru.