gototopgototop
  1. Skip to Menu
  2. Skip to Content
  3. Skip to Footer>

Problemi s pupkom

PDF Štampa El. pošta

Piše Dr Vesna Milojković - Marinović spec. dečije hirurgije

Pupak predstavlja jedan od najvećih problema za roditelje kada s bebom dođu iz porodilišta. Ovaj tekst će im pomoći da prepoznaju probleme i da na vreme reaguju.

U prvoj nedelji života na mestu podvezanog pupčanog patrljka koji otpada, stvara se mlado vezivno (granulaciono) tkivo, koje se normalno pokrije epitelom kože i za nekoliko dana pupak postaje suv.

Kad pupak nije suv

Najčešći problem u periodu novorođenčeta jeste sekrecija iz pupčanog patrljka.

Ukoliko se nastavi sekrecija najčešći mogući uzroci su: umbilikalni granulom, omphalitis (zapaljenje pupčanog patrljka i okolnog tkiva prednjeg trbušnog zida). Takođe uzrok sekrecije može biti i embriološki zaostatak pupčane vrpce. Sekrecija urina ili fecesa na pupak ukazuje na postojanje ove malformacije.

Najčešći problem na pupku je pupčani granulom. Radi se o insuficijentnoj epitelizaciji pupka. Glavni simptom je sekrecija, a na dnu pupka se vidi rozikasto trošno granulaciono tkivo. Ukoliko postoji i promena okolne kože u vidu otoka, crvenila, to već ukazuje na mogućnost postojanja infekcije koja se mora vrlo ozbiljno shvatiti i zahteva brzo, adekvatno, blagovremeno lečenje novorođenčeta. Uvek postoji mogućnost razbuktavanja infekcije i nastanka ozbiljnog stanja sepse (prisustvo bakterija u krvi). Zapaljenje u predelu pupka nastaje najčešće zbog neadekvatne obrade pupka. Zbog toga obradu pupka treba izvoditi poštujući principe sterilnosti, a treba da je radi samo osoba stručna i edukovana za adekvatnu negu pupka.

Kako se leče upale

Čim se prepozna i najranija manifestacija zapaljenja, mora se započeti energično lečenje. Obavezna je hospitalizacija i intravensko davanje antibiotika uz lokalnu obradu pupka. Kod postojanja pupčanog granuloma lokalni nalaz se karakteriše prisustvom trošnog, crvenkastog izraštaja u dnu pupčane jame. Velike granulome treba podvezati hirurškim koncem i adekvatno lokalno tretirati antiseptičnim sredstvom.

Pupčane kile

Pupčana kila (hernia umbilicalis) nastaje kao posledica poremećaja stvaranja ožiljka u predelu pupčanog prstena. Kilnu kesu čini trbušna maramica (peritoneum) koja je čvrsto prirasla, adherirala za kožni ožiljak umbilikusa. Češće se javlja kod prevremeno rođenih beba. Otvor se lako napipa kao prsten, a njegova veličina varira od nekoliko milimetara do tri centimtra. Sadržaj kilne kese može biti tanko crevo ili omentum. Vraćanje ove kile je lako, a uklještenje tj. Incarceratia izuzetno retka. Većina umbilikalnih hernija do 0,5 cm nestaje spontano za vreme prvih nekoliko meseci. Ukoliko je prsten između 0,5 do 1,5 cm spontano izlečenje se može očekivati do četvrte godine. Kile veće od 1,5 cm se ređe spontano zatvore. Lečenje je hirurško ukoliko hernia ostane posle četvrte godine i ako dete ima tegobe kao što su bolovi u trbuhu.

Postoje i kile u središnoj liniji trbuha tj. hernie linee albe. Ukoliko se otvor, tj. defekt linee albe nalazi iznad pupka, to je supraumbilikalna hernia. Kilna kesa u ovom slučaju nije adherirana za kožu i za razliku od pupčanih hernia ovde nema spontanog zatvaranja. Indikovano je operativno lečenje pre druge godine života u slučaju da postoje tegobe kao uklještenje i abdominalni bolovi. Ova vrsta kile može postojati istovremeno sa umbilikalnom hernijom, kada otvore deli fibrozna traka. Ukoliko je otvor središnje linije između pupka i grudnog koša, to je epigastrična hernia. Kod ove vrste kila ne postoji kilna kesa. Ovde nema spontanog izlečenja, pa je operativno izlečenje uvek indikovano.

Kako da prepoznate problem

Glavni znaci oboljenja u predelu pupka ili pupčanog patrljka su:

  • sekrecija iz umbilikusa (pupak)
  • kila (hernia) pupka
  • postojanje pupačnih tumefakcija (izraslina) koje predstavljaju različite embriološke zaostatke fetusnog kanala (ductus omfalomesentericus).